Pripremite se za koncert – POVRATAK, program
Objavljujemo program koncerta Marka Miletića i Valentine Nenaševe pod nazivom „Povratak“ koji će činiti retko izvođene sonate za violončelo i klavir. Koncert će biti održan u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici, 19. aprila 2016. godine, sa početkom u 20,00 časova.
Program:
Alfred Šnitke – Sonata br. 1 za violončelo i klavir: Largo-Presto-Largo
Šnitkeova prva sonata za violončelo i klavir napisana je 1978. godine i posvećena Nataliji Gutman, koja ju je i izvela premijerno sa pijanistkinjom Irinom Suharbetskajom. Sam komozitor je rekao za sonatu da ona, iako veoma tehnički zahtevna, nije zasnovana na novim tehničkim inovacijama, ali da je ono što je novo i vredno pažnje muzički jezik koji je simultano tonalan i atonalan.
Druga veoma interesantna stvar je kako se Šnitke „poigrao“ sa monogramom B-A-C-H u drugom stavu i suprotstavio paterne različite dužine u deonici violončela i klavira, koje zajedno čine neverovatnu celinu, a tu se držao brojeva slova iz Kabala koji su predstavljali, takođe Bahovo ime, a koji su samom Bahu bili poznati.
Stavovi su Largo-Presto-Largo i idu attaca, jedan za drugim bez pauza između stavova. Preko genijalne kompozicione tehnike, sonata poseduje neverovatan emotivni dijapazon, koji govori dosta o kompozitorovom viđenju vremena u kom živi. Ovo je razlog zbog koga koncert počinje upravo njom i od nje putuje unazad do nekog drugog vremena, ne tako davnog, ali između kog su se desila dva svetska rata i još mnogo toga.
Sergej Rahmanjinov – Sonata za violončelo i klavir u g-molu op. 19: Lento-allegro moderto, Allegro scherzando, Andante, Allegro mosso
Prva decenija XX veka predstavlja razvoj ruske klavirske sonate. Ovom periodu pripadaju lirsko-epske sonate Rahmanjinova, koje su kasnije uticale na celu pleadu drugih ruskih kompozitora.
Dramaturgija sonate Rahmanjinova stvorena je na principima sinteza klasičarske i romantičarske ideje; kulminacija ovog žanra predstavlja složenu duhovnu evoluciju. Asafiev naziva vremenski period tog doba „Ankcioznošću početka veka, ispunjena osećajem „Zloslutne oluje“.“ Rahmanjinov transformiše lirsku percepciju Čajkovskog i razotkriva psihološke tendencije čoveka „nove ere“, u kojoj se stavlja na prvo mesto izoštreni osećaj duhovne refleksije tog vremena.
Sonata za violončelo i klavir je napisana 1901. godine, u stvari prva koncertna sonata ruskih kompozitora za ovaj sastav. Za svu istoriju postojanja, nikad nije oslabila njena popularnost među izvođačima i slušaocima širom sveta i nemoguće je zamisliti repertoar violončeliste bez ovog remek dela.
