Poslednje veče International Piano Festa 2017
Poslednje veče International Piano Festa 2017 održano je u Savremenoj galeriji Subotica, u petak 24. novembra. Solističkim koncertima predsavili su se mladi pijanista, student doktorskih studija klavira, Nikola Zdravković i profesor klavira Akademije umetnosti u Novom Sadu, Iris Kobal.
Nikola Zdravković svojim solističkim koncertom otvorio je poslednje veče International Piano Festa. Na njegovom repertoaru našle su se kompozicije koje u svom nazivu, a i po formi nose karakteristike fantazije. Kasnije saznajemo da se i tema njegove doktorske disertacije zasniva na fantaziji kao pojavi u klavirskoj muzici.
Klavirskom sonatom, iz opusa 27, br. 1 (Sonata quasi una fantasia), mladi umetnik uspeo je izvesti uz isticanje stilskih odlika Betovenovog stvaralaštva. Česte i iznenadne promene dinamike i emocija, samo su neke od karakteristika kojima je Zdravković pokazao nivo savladanog dela.
U nastavku programa poslušali smo izbor četiri Fantazije Johanesa Bramsa, iz opusa br. 116. Iako se svaka od ovih „stavova“ može doživeti kao zaseban komad, na ovom koncertu mogao se uočiti logičan izbor istih. Pored smene energičnih brzih i laganih stavova, umetnik donosi širinu u trajanju zvuka. Takođe, on uživa u proširenim kadencama, u svakom tonu i harmoniji, te tako povlači sa sobom pažnju publike.
Poloneza-fantazija Frederika Šopena ponovo donosi smenu dramatičnog i lirskog, a nakon valcera durskog zvučnog sadržaja, kontriraju molska i melanholična sazvučja. Izbor za bis bili su Žiga i rondo Žana Ramoa kojima je umetnik načinio zaokret ka francuskom muzičkom stvaralaštvu.
Iris Kobal predstavlja jednu od danas najznačajnijih vojvođanskih umetnica klavira. Svoje dugogodišnje, aktivno i mnogostrano iskustvo u solističkom izvođenju, ali i kamernom muziciranju, kao redovan profesor, prenosi novim generacijama studenata na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Za koncert u Subotici, Iris Kobal je odabrala veoma zahtevna dela klavirske muzike, koja ne možemo često čuti na koncertnom podijumu. Dela Johana Sebastijana Baha u muzičkom školovanju svakog pijaniste predstavljaju veliki izazov iz više razloga. Ukupno šest Preludijuma i fuga iz druge i prve sveske Dobro temperovanog klavira, po izboru umetnice nizale su se jedna za drugom, iz tonaliteta u tonalitet od c-mola, F-dura, Fis mola, As-dura, Cis-mola, Cis-dura. Obraćajući pažnju na teme koje su se smenjivale moglo se uočiti ravnomerno i usklađeno kretanje glasova. Nizanje tonova, zvučalo je baš kao nizanje bisera u prostoru Savremene galerije. Da, upravo nas asocijacija bisera i podseća na period nastanka svih ovih muzičkih stavova – Barok – barocco – biser nepravilnog oblika.
Ruski kompozitor koji važi za jednog od glavnih predstavnika pijanističkog opusa u svetu, Sergej Rahmanjinov, smatrao je tokom svog života da umetnik (kompozitor) ne treba previše da otkriva svoje zamisli u delima, već on treba da omogući posmatraču (slušaocu) da sam otkrije u umetničkom delu ono što njemu najviše pristaje. Upravo izvođenjem Rahmanjinovog dela Études-tableaux (Study pictures) iz opusa 33, publika je imala priliku da svoje emocije i slike poveže s izvođenjem umetnice Kobal. Smena različitih osećanja, raznovrsnog tempa, harmonskih i tehničkih zahteva, veoma uspešno su predstavljeni publici, a umetnica je svojim iskustvom i umećem dodatno ukazala na kvalitet, ali i zahtevnost samog dela. Pravi izbor dela i sjajno izvođenje koje je upotpunilo poslednje veče International Piano Festa, ostaće u sećanju svih posetilaca koji su prisustvovali izvođenju umetnice i profesorice Kobal.
2 komentara