Irena Josifoska
„Electe se postaralo da ovaj petak 13. ne bude baksuzan“ – reči su gospodina Nemanje Mirkovića iz PARADOXgroup, koji s punom pažnjom posvećuje svoje vreme i pomaže marketing timu naše organizacije. Ove reči nisu se mogle ticati isključivo udruženja Electe, već su zapravo usmerene ka mladoj umetnici iz Novog Sada, violončelistkinji Ireni Josifoskoj.Samo desetak dana pred nastup na 45. Međunarodnom takmičenju Muzičke omladine u disciplini violončela, Jeunesses Musicales Belgrade koji će biti održan u Beogradu u Zadužbini Ilije M. Kolarca, deo svog takmičarskog programa pred subotičkom publikom izvela je mlada Irena Josifoska.
[iframe src=“http://www.youtube.com/embed/eTNoQfasQ8U“ width=“500″ height=“350″]
Irena je koncert započela delima pisanim za solo violončelo, Preludijumom, Sarabandom i Žigom Bahove svite broj 5 u c-molu i Borenštajnovim „Soliloquy“-em iz opusa 59. Svojim izrazito prozračnim tonom i izuzetno sugestivnim nastupom, već na samom početku koncerta uspela je da uspostavi dobru komunikaciju sa publikom koja je s punom pažnjom pratila svaki muzički pokret ove mlade umetnice.
Drugi deo programa izuzetno zahtevnog sadržaja koga su činili prvi stav Betovenove A-dur Sonate za violončelo i klavir, zatim Debisijeva trostavačna Sonata za violončelo i klavir u d-molu, Irena je veoma uspešno izvela uz podršku i veoma spretnu klavirsku saradnju Natalije Mladenović.
Završnicu ove muzičke večeri činila je Legenda o Jefimiji domaćeg kompozitora Miloja Milojevića, i Paganinijeve Varijacije na jednoj žici na Rosinijevu temu „Moses“, nakon čega je publika gromkim aplauzima vratila Irenu na bis – Šumanov „Adagio and Allegro“ opus 70.
U razgovoru sa Irenom Josifoskom saznajemo da joj je životna želja da postane svetski poznata solistkinja, da nastupa kao solo violončelistkinja sa orkestrima u celom svetu, da održava solističke konerte ili da nastupa kao član kamernih sastava: „Volela bih na neki način da budem slobodan umetnik i da koncertiram, ali naravno tu je potreban i rad i talenat i sve, ali naravno pored svega toga je potrebna i sreća.“
[fsg_gallery id=“27″]
Na pitanje sa kime je izrađivala takmičarski program za konkurs koji je pred njom, ona odgovara: „Radila sam sa svojim profesorom Markom Miletićem, i naravno tu je uvek mama koja mi pomaže, i koja će mi ceo život će pomagati. Njena podrška je uvek najveća. Radila sam i sa profesorom Volfgangom Emanuelom Šmitom iz Nemačke, i sa Aleksejem Kiseljevim iz Belorusije.“
Na samom završetku razgovora sa devetnaestogodišnjom umetnicom, o utiscima sa koncerta u Subotici, ona dodaje: „Zadovoljna sam u globalu, jako sam se lepo osećala i uživala sam, i moram da priznam da je meni subotička publika omiljena pošto sam ovde rođena i volim ovu gradsku kuću jako, i salu i akustiku i atmosferu, tako da ovde uvek volim da sviram. Pozdravljam sve Subotičane i zahvaljujem svima koji su bili na koncertu i uveličali ovaj događaj!
Autor teksta: Tamara Štricki Seg