Od Henrija VIII do Teodorakisa
SMILJKA ISAKOVIĆ, čembalo
Villiam Byrd (1543-1623): Wolseys Wilde
La Volta
Martin Peerson (1571-1651): The Fall of the Leafe
Anonimni autor (1530): My Lady Careys Dompe
Jean Philippe Rameau: Le Rappel des Oiseaux
(1683-1764) Sarabande
Musette en Rondeau
Tambourin
Anonimni španski autori (17. vek):
Las Folias
Espanoleta
Chacona
Domenico Skarlatti (1685-1757): Fandango
Federico Garcia Lorca (1898-1936): Canciones espanolas antiguas
Dimitris Temelis (1931-2017): Mali preludijum i Hasapiko za čembalo
Mikis Teodorakis (1925): Majski dan
Stavros Ksarhakos (1939): Ipomoni
Instrument je istorijska kopija flamanskog čembala radionice braće Rukers iz 1637. godine. Prema flamanskim uzorima 17. veka oslikao ga je akademski slikar Predrag Peđa Todorović.
„Virtuoz koji pokorava svet vrhovima prstiju: Smiljka Isaković, Prva Dama čembala Jugoslavije, trenutno pripada plejadi najvećih čembalista sveta“.(Edinburg, „Skotsman“)
„Kraljica čembala: čudo svežeg, neuobičajeno nadarenog, stvaralačkog i interpretacionog otkrovenja“.(Ostrava, Festival „Janaček“)
„Ona svira, kao što se i oblači, ekstravagantno i elegantno. Njeno sviranje je suptilno i briljantno, puno izuzetne tenzije i izvođačke vitalnosti“.(London Tajms)
„Briljantno izvođenje čembalistkinje Smiljke Isaković: Slovenskog porekla, latinskog temperamenta, oduševila je publiku“.(Nova Venecija)
„Bili smo privilegovani da prisustvujemo koncertu Smiljke Isaković“.(Kuba, Granma)
„Smiljka Isaković prikazala obilje muzikalnosti, temperamenta i tehnike: Postoje umetnici obdareni takvom ličnošću i impulsom, kojima osvajaju auditorijum od prvog takta. Ova umetnica spada u tu retku kategoriju“.(Španija, El Norte de Kastilja)
„Na koncertu Smiljke Isaković otkrili smo da ovde imamo vrhunskog čembalistu, koji može stajati uz bok najvećim svetskim umetnicima na ovom instrumentu“. (Od-Do)
„Prva Dama čembala: Smiljka Isaković potpuno zaslužuje slavu koja joj prethodi: perfektna interpretacija kombinovana sa vrlo atraktivnim scenskim i vizuelnim nastupom. Od prvog momenta osvojila je auditorijum.“ (Austrija)
„Šta bi se posle njenog solističkog koncerta Mocartu u spomen, moglo dodati. Da istakne, možda, onu njenu fanatičnu predanost muzici i ono stvaralačko traganje za dubinom Mocartove muzičko-poetske misli…Smiljka Isaković je tehnički besprekorno i muzički nadahnuto, istančanim nervom rasne čembalistice, pronalazila odgovarajuća rešenja i podvlačila karakteristične izražajne nijanse.“ (Jedinstvo)
„…Jer čarobno sviranje Smiljke Isaković je zaista bilo iznad svake klase. To je razlog što je svaki deo programa držao potpunu pažnju publike, a to se ne može reći za skoro nijedan od čembalskih koncerata na kojima sam bio. Emocionalni dijapazon je bio neverovatan, nije bilo nalik ničemu što sam dosada čuo.“ (Island, 2006)
“Prva dama čembala” – Smiljka Isaković – naslovila je svoj koncert “Povratak u budućnost” odabravši dela srpskih autora. Kao i Mauricio Polini koji je na svim koncertima svirao na sopstvenom Stenveju i naša “kraljica čembala” uvek svira na jednom od svoja četiri instrumenta sa kojima ima posebnu komunikaciju, čini se kao da je ona sama onaj dopunski manual, ona divna šara od drvoreza ili inkrustacija koje se nalaze na rezonatorskoj kutiji. Njeno čembalo zvuči posebno – i kao lauta i kao harfa i kao čelesta, i srebrnasto i resko, i radujuće i setno. Plemenito. “Smiljkovski”! (Književne novine)
„Osmi međunarodni Festival čembala pod nazivom „Čembalo živa umetnost“ i 31. rođendan „Dragstora ozbiljne muzike“ otvorila je u Skupštini grada „Prva dama čembala“ – Smiljka Isaković koja ima dvostruki dar odličnog naratora i izvrsnog interpretatora. Rečito, maštovito i virtuozno održala je pažnju kroz dvanaest bogato ornamentiranih varijacija Karla Filipa Emanuela Baha, menjajući registre čembala i registre emocija, prikazujući svu raskoš instrumenta i raskoš sopstvenog talenta.“ (Beograd).
